Da me je neko pre desetak godina pitao šta mislim o amaterskom biciklizmu u Grčkoj, ja bih mu odgovorio: “Biciklizam? Ma ‘ajde… Kupanje, plivanje, muzika, girosi… ok to, ali Grci i biciklizam, pa to nema veze jedno s drugim”.
Ali, zeznuo bih se…
Jer u Grčkoj se mnogo vozi, i to tokom cele godine, pošto je klima za to povoljna u većem delu zemlje. Subotom, a naročito nedeljom, okolina Soluna (gde ja živim) vrvi od biciklista, od jutra do mraka. Ima ih i radnim danima, naročito u popodnevnim satima, ali u nešto manjem broju, naravno. A o okolini Atine da i ne govorimo, pošto je ona 4 puta veća od Soluna.
Postoji u središnjoj Grčkoj jedna ravničarska oblast, koja se zove Thessalia, i tamo je bukvalno kao u Holandiji ili Danskoj. A posebno u gradovima Trikala i Kardica, koji su karakteristični po tome da ljudi masovno koriste bicikl kao prevozno sredstvo. I stari, i mladi. I muškarci, i žene. A, logično, ima mnogo i onih “pravih” biciklista.
A što se tiče breveta, tu je Elada (zemlja maslina, u prevodu), kako Grci zovu svoju državu, prava svetska velesila. U Grčkoj se godišnje organizuje po 70-80 breveta, a po broju pređenih kilometara na njima, u Evropi su ispred njih jedino Francuska, Nemačka, Italija i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Imaju jedan tradicionalni 1400 km brevet, koji se kao i PBP, vozi jednom u 4 godine, zove se “Giro Central Greece” i sledeći je na programu baš naredne godine, od 18. do 23. maja.
Povremeno se organizuje i Brevet week, koji je takođe u kalendaru za sledeću godinu (5.-10. jul u Solunu), gde se u 6 dana organizuju sva 4 breveta iz osnovne serije (200, 300, 400 i 600 km). Prošle godine, održan je po prvi put i jedan od 2000 km.
Breveti su u Grčkoj dobro organizovani, najčešće sa ljudima na kontrolnim tačkama (mada se i kod njih povremeno koristi opcija sa fotokontrolama ili fiskalnim računima) i ima puno učesnika. Na primer, na mom prvom brevetu u životu, učestvovalo je preko 160 biciklista, a vozilo se 400 km, a ne 200 ili 300.
I na PBP-u (veliki brevet Paris-Brest-Paris), Grčka je redovno dostojno predstavljena: poslali su ukupno oko 200 učesnika na njegova poslednja 3 izdanja (2015, 2019. i 2023.). Dok je, primera radi, Hrvatska u isto vreme imala 47, a Srbija 41 predstavnika.
Što se tiče puteva i vozača u Grčkoj, nisu loši, tj. ja se ne bih žalio. Nije možda baš kao u Sloveniji, ali nije ni kao u Srbiji.
A klima je odlična, može da se vozi tokom cele godine, retko kad padavine traju duže od nekoliko dana, a mokri putevi brzo se osuše.
Ja sam u Grčkoj vozio blizu 40 breveta, a prvi je bio još 2018. godine. Veoma emotivno sam doživeo to svoje brevet “vatreno krštenje” i napisao svojevremeno o tome jedan ogroman tekst na svom blogu.
Mića Biciklista
(https://www.facebook.com/MicaBiciklist)
